Leposava

Jedan prijatan razgovor u policiji

Jebe me ovo vreme. Do pre samo deset dana je bilo leto, a onda smo odmah uleteli u zimu. Kako čovek da ne bude sjeban i depresivan?
Na raskrsnici kod Američkog kulturnog centra, baš ko za inat tamo gde uvek ima najviše murije, orangutana i dobermana, dok sam čekala da pređem ulicu, nesvesno sam izvadila ruku iz džepa i počešala se po nosu.
Psi su odmah zalajali i dva orangutana su me odmah opkolila i gurnuli mi pneumatski blender u bubreg. Pravo u policiju u Nataše Kandić.
Kod inspektora Aligrudića, ni manje ni više. Sjebala sam se totalno. Otkako je SPS ponovo preuzeo policiju, represija je normalno sve veća i gde baš sad da se počešem po nosu?! Koja sam seljanka, sad ima da me izmaltretiraju ko malo dete.
- Leposava Crvić? - pita Voja Aligrudić ko da ne zna. A pored njega sede još dvojica kretena i svi gledaju u ekran pjutera.
- Da.
Smeškaju se.
- Znači, Divna Peškir, a?
Prc u isprdak! Kako znaju? To je naša dilerka kajmaka. Na koju foru znaju za nju kad uvek menjamo i vreme i mesto sastanka, a dogovaramo se isključivo šifrovano preko komunikatora?
- Šta s njom?
- Pa mislim... Kajmak, ovo-ono, a? Može ti se, jebe ti se, ti si Loptopešakinja? Narodni heroj, boli te cupi, a?
- Mislite kajmak? Pa da, kupila sam par puta... jebiga.
- Leposavice, Leposavice! Jel znaš koja je kazna za posedovanje 100 grama kajmaka?
- Mislim da znam.
- Slušaj, nećemo sad da te diramo. Dići će se frka u štampi, znamo da na gajbi imaš bar pola kile svežeg sjeničkog kajmaka. To odmah da doneseš u policiju da spalimo.
- Dobro.
- Nego.... hm... gle, gle! A šta ćemo s ovim malinama i sokovima?
- Kakvim malinama i sokovima? O čemu sad pričate?
- Ej bre, ne pravi se blesava. Mi sve znamo. Sad mi reci da ne poznaješ Aleksandra Belčevića!
A u tri lepe! Belčević je naš diler domaćih sokova i svežeg voća i povrća. Baš juče nam je doneo tri kila pravog paradajza. Ima da zaglavim bar dve godine pranja PPG kabina!
- Kako vi sve to znate?
- Alo mala! Ko koga ovde ispituje? A, opa! I Goran Kostrović je tu, a gde je Laki tu su i kobaje i ćevapi! Hoćemo da donesemo taj paradajz i mesište ili ćemo na pranje PPG-a?
- Donećemo paradajz i meso.
- Dobro dete. Imaš sreće što čaršija zna za tebe i što ti Mocart čuva leđa. Nego, vidim da gotiviš pozu 54... Hm? - i cerekaju se sva trojica.
- Pa ono... - ne znam šta da kažem. Jebem li ih, otkud sve to znaju? Ovo znaju samo Dimitrije i Galina, nisu me valjda druknuli za takvu glupost.
- A jel bi radila malo s nama pedeset četvorku, onako malo grupno, a?
E sad sam stvarno najebala. Ako ove tri životinje navale na mene ne verujem da ću preživeti.
- Dajte, ljudi, nemate pravo na to.
- He, he! Ti ćeš da nam kažeš na šta imamo pravo! Slušaj bre mala. Znamo bre koliko si puta prdnula prošle nedelje, znamo kakve gaće trenutno nosiš, znamo koji sapun kriješ u rancu, znamo koje uloške koristiš, znamo bre sve o tebi. Ali nećemo ti ništa. Dobićeš smeđu traku na tri nedelje i to je sve. I da doneseš kajmak, pravi paradajz, sedam litara soka, ćevapčiće, sarme i kiš loren i sve ostale zabranjene stvari koje nabavljaš. Gubi se smesta! Za sat vremena da si sve to donela.
Stave mi smeđu traku oko ramena, puste me napolje. Trčim kući.
Zatičem kevu kako jede kajmak.
- Stani! - proderem se.
- Šta bi, dete?
- Uhvatili su nas!
- Ko bre?
- Pa kerovi, jebote, neko nas je druknuo i za kajmak i za paradaz i za sve!
- I šta sad?
- Ništa, moram sve da nosim u policiju na spaljivanje.
- Zar i ćevape!?
- I ćevape!
- Pa šta ćemo da jedemo, crno dete? Upropastila si nas!
- Pa šta sam kriva? Samo sam se počešala po nosu na pešačkom...
- Počešala si se po nosu! Kravo jedna! Idiotkinjo! Pa kako možeš?!
- Ma daj, kevo, pusti me. Kao da mi ovi idioti nisu dovoljno izvređali. Ajde pakujemo to i nosimo u policiju.
- Ali to znači da ćemo morati da jedemo u МекДоналдсу i Кентаки Фрајд Чикну! Neću moći to da izdržim više!
- Kao i svi, mama... Moraćeš.
Žive smo se isteglile. Ulazimo kod inspektora Voje Aligrudića. U toku je ispitivanje neke druge devojke. Ista ona dvojica iza ekrana sede i cerekaju se.
- Stavite sve to u ovu korpu - pokazuje nam hladnokrvno inspektor, a korpa prepuna svakakvih drangulija. Ko da mi ne znamo ko će da omasti brk... Ali jebiga, šta da se radi?
- Možete da idete. Nego, gospođo, jeste znali da vaša ćerka voli da zamišlja da liže pičku dok je krešu od pozadi?
- Svinjo! - dobacila sam mu i izletela napolje. Keva za mnom.
- Stvarno je bezobrazan. Zašto je to rekao? Jel to istina?
- Pa drot, pusti ga! Iživljava se.
- A jel istina?
- Istina je, pa šta?
- A jel znaš da i ja to volim?
- Stvarno? Mora biti da je nasledno... Ajd palimo gajbi.
Dolazim kući, sedam za komp da se smirim. Pogledam mail. Poruka sa Facebooka na vrhu. Kaže: Vojislav Aligrudić sent you a message.
A u poruci: "Jebiga, Leposava, pišeš sopstveni dosije a onda se pitaš kako sve znamo. Sad je kasno. Možeš i mene da staviš među prijatelje. I ja volim pedeset četvorku ;)"

objavila lepa u 21. septembar 2008 13:36:53